Apolo 13 - Pogled u Mesec

Koliko (ne)realno scene u filmu prikazuju nebeska tela možemo utvrditi na osnovu jedne scene filma Apollo 13.

Apollo 13 movie scene
Scena iz filma Apollo 13

Gledajući film Apollo 13 zapala mi je za oko scena u kojoj Jim Lowell (Tom Hanks) upoređuje veličinu Meseca sa svojim palcem, u ovoj sceni Mesec je pun i čini se nesrazmerno velikim. U daljem tekstu pokušavamo da utvrdimo da li prikaz jedinog Zemljinog prirodnog satelita u filmu Apollo 13 odgovara realnim uslovima u datom trenutku.

Prilikom bilo kog astronomskog posmatranja neophodno znati epohu u kojoj je observacija načinjena. Scena sa Mesecom u filmu dešava se neposredno nakon proslave u kući Lowellovih na kojoj su se ostale porodice astronauta okupile da bi posmatrale prvu lunarnu ekskurziju Nila Armstronga i Baza Oldrina.

Imajući u vidu ovaj podatak i istorijske podatke o vremenu poletanja Apola 11, Jul 16, 1969 9:32 a.m. EDT1, i izlaska Armstronga iz kokpita lunarnog modula nakon 109 sati, 42 minuta MET2, možemo zaključiti da je vreme posmatranja ponedeljak, 21 Jul 1969, plus zanemarljiv broj sati i minuta nakon 03:14:00 po koordinisanom univerzalnom vremenu3.

Precizna lokacija sa koje se vrši posmatranje nije presudan parametar u našem slučaju ali na osnovu istorijskih podataka zakljucujemo da je u pitanju blizina Hjustona: Timber Cove, Taylor Lake Village, Texas 77586, Sjedinjene Američke Države. 4

U našoj sceni prikazan je pun Mesec što ne odgovara jednom od zahteva Apolo misija, a to je da se sve lunarne ekskurzije uvek odvijaju tokom perioda lunarne zore na željenom nestu sletanja.

Scena iz filma Apolo 13

Ovakav zahtev postavljen je iz razloga što pri oštrom uglu koji sunčevi zraci zaklapaju sa površinom Meseca, senke neravnina i kamenja postaju izdužene. Ovo omogucava pilotu lunarnog modula da ih lakše uoči i da sa sigurnošću nadje ravno mesto za sletanje. Druga pogodnost je što se na ovaj način smanjuje izloženost astronauta sunčevim zracima i olakšava hlađenje EVA5 odela.

Virtual Moon Atlas
Mesečeva mena na dan sletanja Apola 11. Virtual Moon Atlas

Želeći da proverim zapažanje koristio sam se programom Virtual Moon Atlas6 koji je potvrdio da je terminator lunarne noći u tom trenutku prolazio kroz Mare Serenitatis dok je u Mare Tranquilitatis, što je mesto sletanja Apola 11, već bilo svanulo mirno lunarno jutro.

Pored ovoga ostaje nam još i pitanje veličine Meseca.

Znajući razdaljinu Zemlja-Mesec na dan sletanja Apola 11 (385,535 km) koju možemo saznati takođe iz Virtual Moon Atlas-a i poluprečnik Meseca koji iznosi 1737,1 km saznajemo da je ugaona veličina Meseca gledanog sa Zemlje na dan Apola 11 iznosila 0°30'59"7.

Koristeći duzinu svoje ruke (72,5 cm) i debljinu svog palca (2 cm) izdračunao sam da ugaona veličina mog palca pri potpuno ispruženoj ruci iznosi 1°34'50". Konverzijom stepena, minuta i sekundi dobijamo decimalne stepene:

0°30'59" => 0.5163889° ; 1°34'50" => 1.580556°

Dalje proporcijom možemo ustanoviti da bi debljina palca Toma Henksa koja odgovara prečniku Meseca u filmu trebala da iznosi 6,1 cm.

x : 0.5163889 = 1.580556 : 2

x = 6.12 cm

Ovo i nije u potpunosti u skladu sa zahtevima o kilaži astronauta koji propisuje NASA, ali ako zanemarimo propust režisera ili umetničku slobodu koju je dao sebi, složićemo se da je ovo jedna odlična scena.

Reference

  1. Apollo 11 Launch, nasa.gov
  2. Apollo 11 Mission Overview, nasa.gov
  3. UTC, Universal Coordinated Time, wikipedia.org
  4. Houston Chronicle, John Glenn's neighborhood
  5. EVA Extra Vehicular Activity, msis.jsc.nasa.gov
  6. Virtual Moon Atlas
  7. Kalkulator ugaone veličine Angular Size (Diameter) Calculator, easycalculation.com